Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју Генералне директорице за финансијски систем и унапређење пословног амбијента, др Бојане Бошковић за ЦоРД магазин

Интервју Генералне директорице за финансијски систем и унапређење пословног амбијента, др Бојане Бошковић за ЦоРД магазин
Датум објаве: 23.01.2019 13:14 | Аутор: Министарство финансија

Испис Штампај страницу



Јесте ли задовољни позицијом Црне Горе на овогодишњој Доинг бусинесс листи?

Црна Гора је, у новом Извјештају, заузела 50. мјесто на листи од 190 рангираних земаља и тиме, у поређењу са прошлогодишњим Извјештајем, нажалост назадовала за 8 мјеста. Овогодишње лошије рангирање, као и чињеница да ни у једној области није препозната реформа, треба да представља оправдано упозорење свим ресорима укљученим у креирање пословног амбијента. 

Међутим, треба напоменути да овогодишње лошије рангирање не значи нужно да се пословно окружење у Црној Гори погоршало. Иако је остварен лошији ранг у одређеним индикаторима, број остварених поена се није значајно промијенио у односу на прошлу годину. То уствари наглашава чињеницу да су друге земље побољшале своје пословно окружење путем значајних реформи, и тиме су постале конкурентније, док за Црну Гору Извјештај није препознао осварене реформе у прошлој години. Треба такође имати у виду И да у регионалном поређењу се десила слична ситуација као са Црном Гором, обзиром да су све земље у региону осим Македоније и Албаније погоршале своје позиције у извјештају.

Методологија и начин прикупљања података од стране аналитичара Свјетске банке и њихових контрибутора има своје специфичности. Она подразумијева да земља често може да направи реформу, али да не буде препозната у ДБ извјештају за конкретну годину. Црна Гора је направила значајну реформу у области издавања грађевинских дозвола, која подразумијева смањење броја процедура И скраћивање рокова за добијање грађевинске дозволе. Ова регулаторна промјена у овогодишњем издању ДБ извјештаја није препозната. То је чест случај у првој години након доношења нове регулативе, имајући у виду да Свјетска банка прикупља податке од приватног сектора и између осталог и цијени како је нова регулатива имплементирана у пракси. Додатно, у току су измјене регулативе и припрема софтверских рјешења које се односе на поступак регистрације предузећа, тако да чињеница да СБ није препознала реформе у извјештају не подразумијева нужно да их није било или се не спроводе.

У којим областима постоји простор за брже реформе? 

То су дефинитивно области у којима у континуитету остварујемо лошије позиције. У том смсилу фокус даљих реформи треба бити у дијелу регистрације предузећа, добијања прикључка за електричну енергију, издавања грађевинских дозвола и унапрјеђења фискалних и парафискалних намета. Посебан је акценат на увођењу електронских система у циљу бржег и ефикаснијег окончања админситративних поступака.  
Посебан простор постоји за унапрјеђење пословне климе на локалном нивоу, на чему радимо  у сарадњи са локалним самоуправама. То подразумијева креирање ефикаснијег система администације на локалном нивоу, као сервиса за грађане и привреду.

На које баријере је указао пројекат “Без баријера. Да посао не стоји”?

У оквиру пројекта је успостављена онлине платформа www.безбаријера.ме, путем које су привредници указивали на проблеме са којима се сусријећу у пословању. Кроз ову платформу, пружена је могућност заинтересованим странама са искуством из прве руке да препознају и пријаве препреке на које наилазе приликом покретања бизниса или пословања, а све у циљу идентификовања и елиминисања компликованих и дуготрајних процедура, односно бизнис баријера у јавној управи са фокусом на локални ниво.

Док су у периоду до марта 2016. године пријављене 124 баријере, у периоду од априла 2016. до марта 2017. године укупно је пријављено 104 баријере (од чега су 25 баријера пријавиле жене, а 79 мушкарци) које се могу груписати у осам категорија: и) Финансијска ограничења у покретању и вођењу бизниса (15); ии) Компликоване и нејасне процедуре (10); иии) Неадекватна инспекцијска контрола (6); ив) Неадекватна законска регулатива (10); в) Неефикасна администрација (18); ви) Ограничења у пословању (23); вии) Сива економија (10) и вии) Високе таксе (12).

Колико је овај пројекат допринео да се сагледа потреба за промену пословног окружења?

Кроз дијалог који је покренут са грађанима, жељели смо да унаприједимо квалитет и ефикасност јавних услуга. Могућност да заједно са грађанима поједноставимо процедуре на локалном и државном нивоу нас охрабрује да истрајемо у свом науму да изградимо бољи и ефикаснији пословни амбијент у нашој земљи. Свјесни смо да постоји низ баријера, које тренутно стоје на путу започињања и развоја пословних активности, а које се могу уклонити ефикаснијом имплементацијом регулативе. 

Јавна дискусија покренута на порталу је указала државној и локалној администрацији на проблеме са којима се грађани и бизниси свакодневно сусрећу у пословном свијету. На тај начин се, захваљујући грађанском активизму, креира управа по мјери корисника крајњих услуга администрације – грађана и приведе. Током округлих столова са привредницима у Бијелом Пољу, Бару и Котору, од појединих привредника смо сазнали да им је то уједно била и прва отворена прилика пружена им да разговарају са представницима локалне управе о проблемима са којима се сусрећу у пословању. Додатно, након ових округлих столова локалне управе су, у врло кратком року, ријешиле неколико пробема на које су привредници указали.

Колико су локалне самоуправе активне у уклањању баријера на нивоу општина?

Као што Вам је познато, Црна Гора званично је приступила Програму цертификације општина по мјери привреде у Југоисточној Европи (БФЦ СЕЕ) на ИВ регионалном конгресу о повољном пословном окружењу, који је одржан у Подгорици, 9. маја 2016. у организацији Министарства финансија Црне Горе и НАЛЕД-а из Србије, уз подршку ГИЗ Отвореног регионалног фонда за модернизацију општинских услуга. 

Програм цертификације је прилика локалним самоуправама да унаприједе пословну климу у складу са најбољом праксом региона и земаља Европске Уније, као и шанса за боље позиционираје на инвестиционој мапи и унапријеђење конкурентности.

Влада Црне Горе је одабрала 6 општина за учешће у пилот пројекту, како би локалне управе додатно биле мотивисане да успјешно испуне критеријуме за добијање цертификата који подразумијева “управу по мјери бизниса”. Главни Град Подгорица, уз Тиват, Даниловград, Бијело Поље, Жабљак и пријестоницу Цетиње су прве црногорске локалне самоуправе укључене у пилот фазу Програма. 

Програм цертификације даје општинама јасне смјернице о томе како да креирају добру пословну климу и уведу међународно признате стандарде ефикасне и транспарентне локалне администрације. Квалитет локалног пословног окружења оцјењује се на основу унапрјед дефинисаних критеријума цертификације.


Какав је ваш став о обавези предузећа да плаћају разноврсне комуналне накнаде које су такође апострофиране као велика финансијска обавеза за предузећа?

На специфичност комуналних и других накнада на локалном нивоу, посебно њихову разносврснот и бројност, фокусирани смо већ низ година. Недавно је Привредна комора Црне Горе припремила доКумент “Анализа фискалитета на националном и локалном нивоу” и наново актуелизовала ово питање. Министарство финансија је, у оквиру политике унапрјеђења пословног амбијента, припремило документ Анализа фискалитета на локалном нивоу, који је Влада Црне Горе усвојила на сједници одржаној 5. децембра 2013. године. Усвојени документ, са дефинисним закључцима, требао је представљати полазну основу за реформу унапрјеђења политике фискалних намета на локалном нивоу. Документом је констатовано да на локалном нивоу је утврђен велики број ситних намета, који захтијевају бројну администрацију у локалним администрацијама за наплату, а компликоване процедуре отежавају привредном сектору при плаћању истих. Са друге стране фискални ефекти ових намета су са незнатним позитивним ефектом на буџете локалних самоуправа. 

У том смислу, ми смо посвећени да се наведена тематика ријеши са циљем поштовања фискалне стабилности локалних самоуправа и одрживости пословања локалних бизниса. У току су активности на припреми важног регулаторна оквира у том дијелу, Закона о административинм таксама и Закона о локалним комуналним таксама. 


Шта је задатак Владиног Савјета за унапређење пословног амбијента, регулаторних и структурних реформи у решавању ових питања?

Савјет за конкурентност посебну пажњу посвећује активностима које доприносе подизању конкурентности црногорске економије. Сходно томе, ефикасност администрације, трошкови административних поступака и дужина трајања истих препознати су као важни сегменти привредног амбијента, чије унапређење може допринијети креирању повољније климе за инвеститоре.

Постојање парафискалних намета са којима се инвеститори сусрећу, нетранспарентне процедуре са унапријед нејасним корацима неопходним за реализацију посла, односно прибављање неког вида државне сагласности, посебно у дијелу процедура које се реализују на нивоу локалних самоуправа у фокусу су пажње Савјета. 

Савјет за конкурентност координира активности на плану спровођења приоритетних реформских мјера дефинисаних стратешким развојним документима, које су у функцији отклањања кључних препрека за већу конкурентност и бржи привредни раст Црне Горе, анализира важеће прописе са аспекта њиховог утицаја на пословни амбијент и конкурентност, иницира предлагање измјена прописа, јавно промовише значај конкурентности привреде Црне Горе за њен укупан економски развој и побољшање квалитета живота грађана.

Може се закључити да Савјет  користећи институционалну предност као Владино тијело у којем партиципирају и  представници локалних самоуправа, удружења привредника, академске заједнице настоји да помогне реформама како на државном тако и на локалном нивоу. 

Црна Гора је недавно у Женеви награђена за допринос повећању транспарентности и поједностављењу  административних процедура, у оквиру одржавања Светског Инвестиционог Форума. Шта је пресудно утицало на одлуку форума и у чему лежи важност ове награде?

На наше задовољство, Министарство финансија Црне Горе и Конференција Уједињених нација за трговину и развој (УНЦТАД), у оквиру пројекта “Оснаживање конкуретности и иновативности Црне Горе кроз политике одрживог економског раста”, развили су еРегулатионс Монтенегро портал, у оквиру кога су мапиране административне процедуре актуелне у Црној Гори. 

Портал еРегулатионс Монтенегро, у априлу 2018. године, презентован на Глобалном конгресу предузетништва у Истанбулу, у оквиру панела “Боља и бржа регистрација бизниса”, након чега је препознат од стране Глобалне мреже предузетништа (ГЕН) и рангиран од стране Глобалног портала за регистрацију бизниса (Глобал Ентерприсе Регистратион Портал – ГЕР.цо), гдје је остварио максималне оцјене по свим критеријумима. 

Управо то је био разлог да се Црној Гори додијели награда за допринос повећању транспарентности и поједностављењу  административних процедура, у оквиру одржавања Свјетског Инвестиционог Форума у Женеви. 

Исказујемо посебну захвалност УНЦТАД Бусинесс Фацилитатион Програму и њиховој значајној контрибуцији код успостављања еРегулатионс платформе, као и локалној експертској и професионалној помоћи, коју су обезбиједили.  Захваљујемо се и представницима УН система у Црној Гори са којима смо учествовали у реализацији ове активности. 
Нарочито захваљујемо Пореској управи, Главном граду, Управи за некретнине и ЦЕДИС-у, који су уцештвовали у пројекту и омогућили да се админситративне процедуре које спроводе учине транспарентним.
Додатно, са задовољством могу да истакнем да је бизнис заједница у Црној Гори већ препознала предности еРегулатионс платформе, те да ће ова информативна платформа у сарадњи са Привредном комором Црне Горе, у будућности бити унапријеђена и проширена са новим информацијама о различитим административним поступцима у Црној Гори. На овакав начин је обезбијеђена дугорочна одрживост резултата пројектне подршке УНЦТАД-а.

Колико је финансијски амбијент наклоњен развоју?

У оквиру подршке развоју предузетништва актуелно је низ програма како кроз ресорне институције Министрарство економије и Секретаријат за развојне пројекте, тако и подршку коју даје пољопривредном сектору Министарство пољопривреде и руралног развоја. 
Ту наравно је посебна важна кредитна подршка Инвестиционо-развојног фонда Црне Горе, кроз чије програме подршка привреди је присутна већ годинама.  

Какви су ваши даљи планови?

Они се прије свега односе на унапријеђење административних поступака и смањење административних трошкова и на националном и локалном нивоу. Административни трошкови су се показали као додатан изазов у пословању компанија, посебно малих и микро предузећа. Анализе показују да уколико држава или локална заједница наметну 1 еуро неке административне обавезе, она представља 3 еура обавезе за средње И чак 5 еура обавезе за мало И микро предузеће.  У том контексту морамо бити посебно обазриви према увођењу додатних административних оптерећења.

Министартсво финансија настоји да са колегама из осталих министарстава континуирано унапријеђује квалитет анализа ефеката прописа или тзв. РИА (Регулаторy Импацт Ассессмент). То су анализе које прате нову регулативу И које имају за циљ да укажу на посљедице увођења нове регулативе. У том контексту кроз квалитетније припремљене РИА-е од стране предлагача прописа и на националном и локалном нивоу, надамо се да ће и потенцијална нова административна оптерећења бити видљивија.

Оно што је показао овогодишњи ДБ извјештај јесте и да је Црна Гора на 90. мјесту од 190 земаља по у сегмент регистрације предузећа. Вјерујем да мала економији, која почива доминантно на сектору малих и микро предузећа не може да дозволи да буде неконкурентна у сегменту процедура за започињање бизниса. Зато вјерујем да ћемо уз подршку Министарства економије и Пореске управе, унаприједити поступак регистрације предузећа, кроз његово поједностављивање и убрзавање. То се најједноставније може постићи успостављањем електронске регистрације предузећа. Исто важи И за све друге административне поступке. Пракса је показала да успостављање електронских сервиса од стране државне администрације омогућава значајне уштеде како за приватни сектор, тако и за државу.