Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју министра Дарка Радуновића за МИНА-Бусинесс

Интервју министра Дарка Радуновића за МИНА-Бусинесс
Датум објаве: 04.01.2019 13:17 | Аутор: Министарство финансија

Испис Штампај страницу


Подгорица, (МИНА-БУСИНЕСС) – Министарство финансија је, према макроекономском сценарију, до 2021. предвидјело кумулативну реалну стопу раста црногорског бруто домаћег производа (БДП) од 7,7 одсто, при чему је за ову годину прогнозирало 2,8 одсто, саопштио је ресорни министар Дарко Радуновић.

„То предвиђање полази од умјерене пројекције стопе раста потрошње домаћинстава од 1,4 одсто, штедње државе и раста бруто инвестиција које ће бити на високом нивоу од око 1,7 милијарди ЕУР“, казао је Радуновић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Он је рекао да се, приликом пројекција за ову годину морају узети у обзир неке неповољне најаве које се односе на глобална економска збивања на која Црна Гора не може утицати.

„У првом реду мислим на предвиђања успорења раста економија Европске уније (ЕУ), као и укупне свјетске економије, уз стабилизацију цијена сирове нафте на свјетском тржишту и раст каматних стопа“, додао је Радуновић.

Према његовим ријечима ти параметри су за Црну Гору битни у смислу управљања њеним задужењима у иностранству, али и са аспекта могућег рестриктивнијег и опрезнијег односа према инвестицијама.

„Уз то, ми ћемо и даље бити у циклусу започетих инвестиција са високим полазним нивоом параметара који опредјељују кретање БДП-а, а морамо наставити и примјену мјера финансијске консолидације и оптимизацију јавне управе“, казао је Радуновић.

Када је у питању прошла година, он је рекао да је веома задовољан што је Црна Гора остварила знатно бољи економски резултат од очекиваног.

„Иако коначни подаци за посљедњи прошлогодишњи квартал нијесу расположиви, ми смо, у прва три квартала, остварили озбиљне стопе раста, 4,5 одсто, 4,9 одсто, односно пет одсто. Чак и уз рестриктивну процјену за посљедња три мјесеца прошле године на нивоу од 3,5 одсто до 4,5 одсто, имаћемо реални раст БДП-а од 4,5 одсто до 4,8 одсто у прошлој години“, прецизирао је Радуновић.

То је, како је оцијенио, чак и по европским мјерилима, одличан резултат.

Радуновић је подсјетио да је у плановима Министарства пројекција раста БДП-а била 4,1 одсто.

„Радује и раст запослености од 9,7 одсто индукован првенствено у секторима малопродаје и грађевинарства, али и у прерађивачкој индустрији. У новембру смо имали скоро 196 хиљада запослених, што је за 17 хиљада више него у истом периоду 2017. године“, саопштио је Радуновић.

Он је, од осталих охрабрујућих резултата, поменуо раст бруто инвестиција који, за девет мјесеци, износио 21,5 одсто, што говори о интензитету инвестиционо-развојног циклуса у којем се Црна Гора налази.

„Треба уочити и да остварени резултат нијесу пратиле рестриктивне мјере које се односе на стандард грађана, па је и потрошња домаћинстава значајно расла, 4,4 одсто. Истовремено, потрошња државе је расла по скоро три пута мањој стопи односно 1,6 одсто“, додао је Радуновић.

Он је навео да је и даље присутан дисбаланс у спољнотрговинској размјени, иако је забиљежен раст извоза од чак 8,6 одсто.

Када је у питању задужење Црне Горе у овој години, Радуновић је казао да ће оно износити 370 милиона ЕУР.

„Истовремено, нешто више, односно 373 милиона, ће износити отплата претходних задужења страним повјериоцима. Дакле, не само да нема увећања дуга, већ ће се он, истина, не у значајном обиму, смањити у овој години“, објаснио је Радуновић.

Он је додао да се у свему томе изузима транша од 180 милиона ЕУР из раније закљученог аранжмана са кинеском Еxим банком, за реализацију аутопута Бар-Бољаре.

„Дакле, остајемо на начелу задуживања само у контексту отплате претходно насталих обавеза или ради капиталног развојног инвестирања. Уз то, послије дужег времена, улазимо у процес смањења спољног дуга, што је дугорочна стратегија Владе, са циљем да се до 2022. године укупни јавни дуг сведе испод нивоа од 60 одсто БДП-а“, рекао је Радуновић.

Када је у питању порески дуг, који износи 420 милиона ЕУР, Радуновић сматра да у Влади морају бити охрабрени чињеницом да је он за годину смањен 25 милиона, а у току претходног трогодишњег периода чак 167 милиона.

„У том контексту треба позитивно оцијенити и Закон о репрограму пореског потраживања на основу кога је, у прве двије године, наплаћена четвртина укупно репрограмираних пореских дуговања“, прецизирао је Радуновић.

Он је рекао да то питање остаје у фокусу ангажовања Владе у наредном периоду, кроз досљедно спровођење свих сегмената из Плана за управљање пореским дугом и јачање мјера наплате.

„Позитивно је и то што ниво заосталих обавеза по основу пореза и доприноса на зараде запослених има опадајући тренд посљедњих година, посебно ако се има у виду да ове обавезе имају највећи удио у структури пореског дуга. То говори о повећању пореске дисциплине“, тврди Радуновић.

Он је саопштио да је досљедно спровођење закона резултирало са више од хиљаду рјешења о укидању репрограма, у свим случајевима када дужник, из било ког разлога, није поштовао репрограмом преузете обавезе.

„Таквим поступком укупно репрограмирано дуговање, које није измирено, доспијева на наплату, па се приступа мјерама принуде, укључујући и колатерале предвиђене репрограмом. Тамо гдје наплата није могућа на други начин, активира се стечајни поступак као посљедњи расположиви инструмент принуде“, казао је Радуновић.

Он је подсјетио да је Пореска управа (ПУ), од почетка примјене Закона о репрограму пореског потраживања, пред Привредним судом иницирала стечајни поступак код 42 пореска дужника.

„Иста судбина чека и све остале дужнике којима је рјешењем укинут репрограм, уколико се наплата потраживања не може обавити на други начин“, упозорио је Радуновић.

Он је казао да Влада, у односу на текућу буџетску потрошњу у овој години, планира да оствари суфицит прихода од 197 милиона ЕУР. Радуновић је подсјетио да је и у прошлој години остварена та врста суфицита у износу од скоро 140 милиона ЕУР.

„Наставак тог тренда и у наредним годинама представљаће потврду континуираног фискалног опоравка. Увјерен сам да ћемо га остварити. Међутим, поред текуће буџетске потрошње, постоје и капитални издаци из буџета који ће у овој години износити 321 милиона ЕУР“, саопштио је Радуновић.

Тај суфицит у односу на текућу буџетску потрошњу неће бити довољан за неутрализовање комплетног буџетског дефицита, тако да ће он, у овој години износити 2,97 одсто БДП-а, односно 147 милиона ЕУР у апсолутном износу.

Када је у питању аутопут Бар-Бољаре, Радуновић је казао да је Влада за финансирање тог пројекта из буџета за ову годину издвојила 220 милиона ЕУР, што је дио капиталног буџета који је ове године највећи од обнове државности Црне Горе.

Влада ове године планира да се задужите на домаћем тржишту тако што ће грађанима понудити хартије уз одређену камату.

Радуновић је рекао да Министарство посвећује изузетну пажњу оптимизовању задуживања, односно квалитету дуга са аспекта повољније рочности и повољније цијене задуживања.

„С друге стране, утисак је да је финансијско тржиште Црне Горе сазрело за активирање нових финансијских инструмената, односно нових типова хартија од вриједности. Због оба поменута фактора, разматрамо могућност емитовања обвезница различитих рокова доспјећа намијењених домаћим појединцима или компанијама“, рекао је Радуновић.

Он сматра да би то био добар модел активирања сада неактивног капитала, посебно у ситуацији ниских каматних стопа које, на улоге грађана и привреде, нуди банкарски сектор.

„Мада ће то бити предмет детаљних анализа, према садашњим околностима, камата на такве обвезнице би просјечно могла бити око три одсто“, прецизирао је Радуновић и додао да вјерује у успјех домаћих обвезница, што ће бити доказ високог повјерења грађана и предузећа у сопствену државу.

Он је саопштио да ће у пројекат емитовања домаћих обвезница бити инкорпорирана и могућност промјена услова, с обзиром на економска и политичка кретања на међународном плану.

„И ова врста хартије од вриједности мора бити конкурентна и атрактивна купцу, иначе ће је тржиште одбацити“, закључио је Радуновић.