Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју министра Дарка Радуновића за НД Вијести: Планирамо укидање кризног пореза 2020. године

Интервју министра Дарка Радуновића за НД Вијести: Планирамо укидање кризног пореза 2020. године
Датум објаве: 31.12.2018 12:01 | Аутор: Министарство финансија

Испис Штампај страницу


НД ВИЈЕСТИ: Ни од 2019. нема повећања минималне зараде и увођења неопорезивог дијела зараде, а ни додатног опорезивања луксуза... Када ће већина грађана да осјети ефекте раста БДП-а, који Влада истиче као успјех?

РАДУНОВИЋ: Ваше проблемско питање морамо посматрати у оквиру укупних резултата Владе, а они су, бар када је ријеч о кључним макроекономским показатељима, заиста добри. Након раста БДП-а у 2017. години од 4,7%, и скоро 5% у прва три квартала 2018, можемо рећи да имамо видљив и мјерљив позитиван економски тренд. Треба нагласити да је он остварен у околностима фискалне консолидације коју спроводимо, а која треба да трајно стабилизује државне финансије, уз истовремено омогућавање економског раста. То је изузетно захтјеван посао, а ја сам веома задовољан што га успјешно спроводимо и што се, кроз раст БДП-а, стварају све опипљивији услови за приближавање стандарда наших грађана стандарду у земљама Европске уније.
  
Треба ли подсјетити да смо, уз висок степен финансијске дисциплине, имали раст инвестиција и државе и приватног сектора којим је опипљиво повећана запосленост? Обезбиједили смо нове субвенционе моделе у пољопривреди и предузетништву, унаприједили саобраћајну инфраструктуру, подигли ниво нашег здравственог система и очували обим социјалних давања, уз стабилност исплата плата у јавном сектору и пензија и уз побољшану јавну услугу грађанима и привредним субјектима. 

Иако све наше досадашње активности побољшавају првенствено инфраструктурни економски простор, вјерујем да се позитивни ефекти снажног привредног раста осјећају и на нивоу стандарда грађана. Наравно, свјестан сам да је то далеко од оног што нам је потребно и чему тежимо, али је тренд уочљив, а циљеви, без сумње, достижни. Висок стандард грађана мора проистећи из јаког, структурног утемељења тржишне економије, у добро профилисаном, ефикасном и стимулативном окружењу. Дакле, стандард грађана морамо бити “крем” на развојном “колачу” државе. Све друге поставке у којима се стандард краткорочно повећава једностраним мјерама, без утемељења у економском напретку државе, заправо представљају популистичко политиканство, а не здраву економску политику.

Ово помињем зато што има много сегмената у којима бих и ја, као грађанин, волио да видим бржи и бољи резултат. Један такав сегмент је повећање минималне зараде и увођење њеног неопорезивог дијела. Но, макроекономски посматрано, такве мјере ће бити могуће само ако не угрожавају садашњу, тешко достигнуту, фискалну уравнотеженост. Другим ријечима, у оном моменту када будемо сигурни да таквим мјерама дајемо нови стимуланс привреди који ће резултирати повећањем базе пореских обвезника, новом додатном вриједношћу и повећаном запосленошћу, ове мјере ће бити уведене. У противном, њихово увођење је пријетња финансијској стабилности која има оправданост само у популистичко-демагошкој сфери. 

У сваком случају, грађани могу бити сигурни да могућност повећања минималне зараде и увођења неопорезивог дијела примања, као и низ других опција, јесте предмет наше пажње готово на дневном нивоу, кроз различите моделе вредновања, параметризовања и анализе. Вјерујем да ћемо, већ у току 2019, имати и неке конкретне искораке у том смислу.  

НД ВИЈЕСТИ: Најавили сте побољшање свих фискалних параметара - Када ће бити укинут кризни порез на зараде који је уведен "привремено" 2013. године? Кризне мјере су подразумијевале већи ПДВ, акцизе на гориво... Шта ћете с тим?

РАДУНОВИЋ: Иако се Фискална стратегија Владе Црне Горе односи на период до 2021. године, ми, факат, већ сада имамо укупно бољу структуру по свим кључним фискалним параметрима. Да не бих набрајао, довољно је погледати упоредне табеле, не само наше интерне, него и анализе независних експерата и међународних институција. 

Ако Стратегију посматрамо фокусирано, уочићемо да је наш основни циљ убрзана текућа фискална одрживост, достизање суфицита у односу на текућу буџетску потрошњу, очување привредног раста и довођење јавног дуга у силазни тренд, тако да већ 2022. године он буде испод Мастрихтског лимита од 60% БДП-а). Код такве сублимације циљева, периодично и краткорочно одступање појединих параметара у односу на стратешко планирање нема велики значај, ако не ремети укупну циљну слику. А чињеница је да та слика није промијењена, односно да смо на добром путу. 

У том смислу, ако не буде екстерно индукованих изненађења, планирамо да “кризни порез” укинемо већ од 1. јануара 2020. Односно да се вратимо на пропорционалну стопу од 9% на све зараде. Уз то, током цијеле 2019. године, са свим заинтересованим странама и социјалним партнерима ћемо радити на оптимизацији пореских закона, и ради њихове веће стимулативности, и ради усаглашавања са европским законодавством. Овдје првенствено мислим на Закон о порезу на додату вриједност, Закон о пореској администрацији и Закон о порезу на добит.  Но, наглашавам да полазиште у тим разговорима и анализама мора бити даље јачање фискалне одрживости. 

НД ВИЈЕСТИ: Задуженост Црне Горе је и даље висока, 2019. недостаје буџету око 560 милиона еура за отплату старих дугова и осталих обавеза. Шта Влада чини да се тај проблем брже рјешава и који су највећи изазови у јавним финансијама? 

РАДУНОВИЋ: Црна Гора је у 2018. години емитовала еурообвезнице у износу од 500 милиона еура ради рефинансирања дијела постојећег јавног дуга. Остварили смо најнижу каматну стопу и најбољу рочност од када Црна Гора учествује на медјународном тржишту хартија од вриједности. Након тога смо добили кредит од 250 милиона еура на основу прве гаранције Свјетске банке. Та гаранција је, фактички, била потврда квалитета нашег пакета мјера  фискалне консолидације и наше досљедности у његовом имплементирању. 

Захваљујући усјешном наступу на медјународном тржишту у 2018. години и снажном економском расту, Црна Гора је добила позитивне оцјене од медјународних финансијских институција и кредитних агенција које су побољшале изгледе нашег кредитног рејтинга. 

Све ово помињем јер смо, озбиљношћу и досљедношћу наше финансијске, а посебно фискалне политике, стекли солидан реноме на тржишту, што прилично релаксира наше наредне планове у вези са управљањем дугом. 

Ново задужење Црне Горе у 2019. години износиће 370 милиона еура. Истовремено, нешто више (373 милиона) ће износити отплата претходних задужења иностраним повјериоцима. Дакле, не само да нема увећања дуга већ ће се он, истина, не у значајном обиму (3 мил), смањити у наредној години. Овдје, наравно, изузимам траншу од 180 милиона из раније закљученог аранжмана са кинеском Еxим банком, за реализацију аутопута Бар-Бољаре. 

Дакле, остајемо на начелу задуживања само у контексту отплате претходно насталих обавеза или ради капиталног развојног инвестирања. Уз то, послије дужег времена, улазимо у процес смањења спољног дуга, што је дугорочна стратегија Владе са циљем да се, до 2022. године, укупни јавни дуг сведе испод нивоа од 60% БДП-а. 

НД ВИЈЕСТИ: Буџет сте лани најавили као одлично планиран, па су била два ребаланса: Јесте ли сигурни да 2019. за тим неће бити потребе?

РАДУНОВИЋ: Ребаланс буџета није, сам по себи, знак непажљивог или површног планирања. Наиме, у току буџетског периода, мијењају се амбијенталне околности. Појављују се фактори који нису били познати и нису се могли предвидјети при сачињавању иницијалног буџета. Затим, код високозависних економија какве су, у правилу, економије малих држава, посебан утицај имају екстерни, односно глобални економски токови. Дакле, ни по чему се чињеница да смо 2018. године имали два ребаланса буџета не може сматрати доказом слабости у његовом планирању. Ми смо, као нове факторе, имали поремећај календара на тржишту акцизних производа, затим реализацију откупа акција Електропривреде са нових 35 милиона у буџету. На то је, природно, требало реаговати, односно ребалансом буџет примјерити реалности.  

Буџет Црне Горе за 2019. годину је рефлексија мјера економске политике Владе у средњем року, усмјерене на јачање фискалне стабилности и повећање конкурентности, у циљу унапређења квалитета живота у земји. Тај буџет је планиран сходно пројектованом макрофискалном оквиру, са циљем да допринесе преласку у зону буџетског суфицита у 2020. години. Данас не видим неке будуће разлоге за његово потенцијално ребалансирање, али се нећу либити да предложим ребаланс, ако се за то појави потреба.  

НД ВИЈЕСТИ: Зашто су прекршени циљеви из Фискалне стратегије и санационог плана (повећани су текући издаци, дефицит, износи задуживања)? Чија је то одговорност, Министарства финансија или неких других ресора?

РАДУНОВИЋ: Ако било који стратешки документ, па и Фискалну стратегију, третирамо као Бибилију, а сваку њену ставку као ентитет за себе, а не као дио цјелине, можемо говорити о сегментном  кршењу. Међутим, то је погрешно. Наиме, стратешки документи представљају оквир у коме се крећете по путањи која је оптимална у конкретној јединици времена, да бисте достигли формулисани главни циљ или више њих. У таквом поимању, нема говора о кршењу опредјељења дефинисаних Фискалном статегијом. Ми смо, слиједом Стратегије, и даље на путу пуне фискалне консолидације, достизања буџетског суфицита и стварања предуслова за довођење јавног дуга на силазну путању.

Блага одступања буџетског дефицита и спорији прелазак у суфицит у односу на динамику предвиђену Стратегијом не мијењају ту слику, јер су разлози рационалне природе. Мислим на повећање улагања у здравство и на трошкове јачања административних капацитета јавног сектора. Убрзању пројектованог консолидационог смјера допринијеће и неке мјере које нијесу описане Стратегијом, као што је оптимизација броја запослених у јавном сектору и ефекти увођења економског држављанства. 

Када је ријеч о јавном дугу, износ недостајућих средстава предвиђен Законом о буџету за 2019.годину је исти као у Фискалној стратегији до 2020.године и у том погледу нема одступања. Чак је и званична пројекција Владе из децембра 2018. у погледу кретања јавног дуга, повољнија него она коју предвиђа Стратегија. Наиме, јавни дуг ће, на крају 2019.године,  износити око 67,8% БДП-а, а Фискална стратегија “циља” 74%. То је фактичко убрзање обарања јавног дуга. 


НД ВИЈЕСТИ: Били сте у банкарском сектору. Да ли сматрате да је за мало тржиште попут Црне Горе превише банака? Најавили сте да ће се држава задужити већином код домаћих банака: која је сада предност њихова у односу на међународно тржиште? 

РАДУНОВИЋ: Непрофесионално би било давати упрошћену оцјену да ли је број банака које послују на некој територији оптималан. То мора одређивати и уређивати само тржиште. Дакле, по заинтересованости наших банака, закључујем да има довољно простора за оволики број. Са аспекта црногорске економије, већи број банака значи и већу конкуренцију, а то је свакако пожељно. 

Када је ријеч о задужењима државе, ми ћемо кредиторе класификовати само према квалитету понуде, односно првенствено према рочности и цијени новца. Другим ријечима, домицил кредитора нам неће бити одлучујући фактор. Штавише, ми не сматрамо да само банке треба да буду опција за наша задужења. Искуство са успјешном емисијом еурообвезница упућује нас на могућност да емитујемо и обвезнице за домаћа физичка и правна лица, са више рочних опција и са обострано повољном каматом. Тиме бисмо активирали садашњи пасивни капитал који није у економским токовима. С друге стране, увели бисмо нови финансијски инструмент на домаће тржиште хартија од вриједности. Ова могућност је сагласна са Стратегијом управљања јавним дугом и ми ћемо јој посветити пуну аналитичку пажњу у наредном периоду. 

НД ВИЈЕСТИ: Шта планирате да радите у 2019. за даље смањење сиве економије?

РАДУНОВИЋ: Са нивоом сиве економије од око 30% БДП-а према анализама референтних медјународних организација, ми и даље имамо озбиљан проблем и, рекао бих, озбиљну кочницу динамичнијем економском развоју и привредном расту. Истина, неки резултати Комисије за сузбијање сиве економије су врло добри и видљиви, но све то је, још увијек, далеко од циљева које желимо достићи.

Сива економија није само проблем са аспекта заобилажења фискалних обавеза према држави, већ и у контексту нелојалног нарушавања принципа равноправности, као основе конкуренције на тржишту. 

Проблематику сиве економије не смијемо посматрати као фрагментарни задатак овог или оног органа или институције. Ради се о паралелном квазиекономском систему који има велики степен флексибилности, односно “увлачења” у све поре које нису покривене законским оквиром и ефикасношћу државе. Дакле, не можемо свести борбу против сиве економије само на рад инспекцијских органа и Пореске управе, односно на репресивно поступање. Потребан је системски приступ који Влада покушава да имплементира управо кроз мултилатерални приступ поменуте Комисије.