Мања слова Већа слова РСС

Мој кутак

Неwслеттер Пријава за newsletter

>

Интервју генералне директорице Иве Вуковић за ,,Путовања": ,,Квалитетом до добрих резултата"

Интервју генералне директорице Иве Вуковић за ,,Путовања": ,,Квалитетом до добрих резултата"
Датум објаве: 14.11.2018 10:33 | Аутор: министарство финансија

Испис Штампај страницу


ПУТОВАЊА: Приход од туризма у 2017. години износи око 960 милиона, за ову се процјењује око једне милијарде. - Колико наведени подаци одсликавају право стање и говоре о значају туризма за Црну Гору и да ли је у питању прилив-приход-промет?

ВУКОВИЋ: Црна Гора постаје све привлачнија свјетска туристичка дестинација. Годинама уназад сектор туризам “обара” све рекорде, па се тако приходи и ноћења континуирано повећавају. Податак да је приход од туризма износио 960 мил.€ је процјена ресорног Министарства и односи се на укупан приход од туризма, који обухвата иностране и домаће госте. Према прелиминарним подацима Централне банке Црне Горе, од ноћења страних туриста у 2017. приходовано 921,7 мил.€ или 21,0% БДП-а, што је раст од 10,3% на годишњем нивоу. 

Раст прихода од туризма је настављен и током 2018.године. Посљедњи доступни подаци за првих шест мјесеци 2018. указују на раст прихода од туризма за 12,7%. Ради се о бруто приходу који Централна банка рачуна на бази броја ноћења и јединичне потрошње по туристи, међутим, само за иностране туристе. Уз охрабрујуће показатеље о доласцима и ноћењима у јулу и августу, очекује се наставак тренда раста до краја године и  укупан годишњи приход од 1,0 млрд.€ (укључујући ино и домаће госте). 

Колики је значај туризма за економију Црне Горе може се видјети и из Извјештаја Свјетског савјета за туризам и путовања (WТТЦ), који  анализира и рангира утицај туризма на БДП, запосленост, извоз и инвестиције, и обухвата 184 земље. У поменутом извештају, Црна Гора је препозната као једна од најбрже растућих туристичких дестинација у свијету. У Извјештају је оцијењено да је укупан допринос туризма БДП-у Црне Горе у 2017.години износио је 23,7%, са прогнозом раста од 8,9% у 2018, и тенденцијом да у 2028 генерише 27,9% БДП-а. 
Развој туризма је од великог значаја и за генерисање запослености, повећање животног стандарда становништва и уравнотежење регионалног развоја, због чега је туризам препознат као приоритетна привредна грана у Црној Гори. Свјетски савјет за туризам и путовања процјењује да је туризам генерисао 14,500 хиљада радних мјеста у 2017, а да ће у 2018 запосленост у сектору туризма порасти за 4,5 % или 15 000 нових радних мјеста, што ће допринијети расту запослености од 7,7%. До 2028. процјењује да ће туризам креирати 45 000 нових радних мјеста, или 21,5 % укупне запослености.

Због потенцијала који Црна Гора има као туристичка дестинација и мултипликативних ефеката на укупну економску активност, туризам представља један од најважнијих сектора и упориште будућег развоја црногорске економије.

ПУТОВАЊА:  Може ли се процијенити из завршних рачуна колико држава остварује прихода од туристичког сектора и повезаних дјелатности? 

ВУКОВИЋ: Када су у питању приходи буџета од туризма и повезаних дјелатности, из завршних рачуна не може се процијенити колико држава остварује прихода по овом основу, имајући у виду да буџетска класификација не разврстава конта по дјелатностима. Такође, имајући у виду да туризам утиче на све дјелатности, тешко је процијенити дио прихода који се односи на туристичку индустрију. Међутим, из анализа које радимо у Министарству финансија, видљив је позитиван тренд у наплати јавних прихода, који је у позитивној корелацији са растом туристичког промета.
Позитивни трендови у макроекономском окружењу током 2018. године утицали су на раст наплате буџетских прихода у периоду јануар- август 2018. године за 11,1%. У структури наплате пореских прихода посебно треба издвојити наплату пореза на додату вриједност, која је у посматраном периоду износила 404,1 мил.€, што је за 54,0 мил.€ више у односу на упоредни период 2017. године. 

ПУТОВАЊА: Како процјењујете овогодишњу главну туристичку сезону са финансијског аспекта?

ВУКОВИЋ: Ноћења туриста у колективном смјештају у јуну и јулу су била већа за 4,1%.  Међутим, још увијек нијесу расположиви основни индикатори активности у овом сектору за август који је уједно и најзначајнији, јер чини око 30% укупног промета, стога је још увијек рано за процијену учинка главне туристичке сезоне. 

ПУТОВАЊА: Све више се туризам дефинише као најзначајнија развојна грана... Да ли туризам може бити примарна привредна дјеалтност или носилац развоја Црне Горе?

ВУКОВИЋ: Црна Гора има све предиспозиције за остваривање великог успјеха када је туризам у питању. Нико не може остати равнодушан на љепоте Црне Горе, њено природно и културно богатство. За очекивати је да ће валоризација потенцијала у туризму у предстојећем периоду имати све већи значај. Зато је опредјељење Владе Црне Горе да развој туризма буде један од стратешких приоритета развоја Државе, заснован на располаживим ресурсима, као и на чињеници да је то дјелатност која генерише развој других, њој комплементарних дјелатности, као што су транспорт, трговина, пољопривреда и друге. У складу са стратегијом развоја туризма, циљ је да Црна Гора побољша позицију свјетске висококвалитетне дестинације, што ће уз ефикасно коришћење ресурса допринијети мултипликативним економским ефектима, који ће подстаћи развој и осталих сектора, и у крајњем допринијети расту запослености и животног стандарда становништва. 

ПУТОВАЊА: Какав је, по Вашем мишљењу, пословни амбијент у Црној Гори у туристичком сектору, постоје ли бизнис баријере?

ВУКОВИЋ: Укупан пословни амбијент у Црној Гори је веома подстицајан за инвестирање и развој предузетништва. Посебна пажња је усмјерена на унапређење амбијента за развој бизниса у сектору туризма, имајући у виду да је туризам један од приоритетних сектора развоја Црне Горе и да бруто приходи од туризма учествују у бруто домаћем производу са преко 22%, уз тенденцију даљег раста. 
Поред конкурентних пореских стопа, уведене су и пореске олакшице за подршку туристичкој индустрији, а које су, превасходно, у функцији валоризације значајног туристичког потенцијала у правцу повећања висококвалитетног смјештајног капацитета, елиминисања сезоналности и регионалне неуједначености туристичке понуде, као и валоризације хотела који су ван туристичке функције.
Захваљујући континуираном побољшању пословног амбијента Влада Црне Горе ствара предуслове за развој туристичког сектора. Важно је истаћи да су се у туризму у посљедњих десет година десила бројна квантитативна, али и квалитативна унапређења. У посљедњих десет година у континуитету расте број високо-квалитетних смјештајних капацитета, па се данас можемо похвалити именима свјетски реномираних брендова. Према посљедњим подацима за прошлу годину промијењена је структура гостију у корист иностраних, који су забиљежили пораст учешћа са 90 % у 2016 на 96% укупног броја ноћења. 
Повећан је број “лоw цост” авио линија, чиме је повећана авио доступност Црне Горе. Међутим, овдје постоји простор за даљу валоризацију наших аеродрома. Унапријеђена је путна инфраструктура и смањено вријеме путовања до најзначајнијих туристичких центара у земљи, а градња аутопута ће додатно допринијети квалитету туристичке понуде. 
У прилог наведеном говоре и чињенице о реализацији великог броја пројеката у овом сектору. Очекује се да би стављањем у функцију 2000 нових лежајева у капацитетима високе категорије, уз претпоставку полугодишње заузетости, могло допринијети расту прихода од туризма и до 50,0 милиона еура годишње.

ПУТОВАЊА: Колики је утицај (значај) туризма на монетарну и финансијску стабилност Црне Горе?

ВУКОВИЋ: Монетарна стабилност подразумијева цјеновну стабилност тј. стабилан ниво инфлације мјерене потрошачким цијенама. Централна банка Црне Горе нема емисиону функцију којом може утицати на регулисање инфлације, јер се у Црној Гори користи еуро као платежно средство. Раст цијена у  туризму (дефлатор) је на цјеновном нивоу потрошачких цијена, које су под утицајем кретања енергената и хране са свјетског тржишта и евентуалног утицаја административних цијена односно промјене цијена због промјене пореске политике. 
Када говоримо о финансијској стабилности, говоримо о стабилности банкарског система, па утицај туризма можемо сагледавати кроз кредитне ризике и утицај на повећање депозита. Процјењујемо да кредитни ризици везани за туристичку привреду нијесу значајни, док подаци о укупним депозитима показују континуирано сезонско повећање депозита, што представља извор финансирања финалне потрошње. 

ПУТОВАЊА: Колико је туристички сектор и пратећа дјелатност конкурентна на међународном тржишту?

ВУКОВИЋ: Да би и даље унапређивали нашу туристичку понуду и остали конкурентни на ино тржишту, значајне активности се усмјеравају на подизање нивоа квалитета различитих видова туристичког производа, његове диверзификације и, што нам је предност у односу на конкуренте, на што бољи начин валоризовати мали простор који омогућава да се у једном дану може боравити на плажи, рафтати Таром и скијати на Дурмитору.
Како је туристички производ врло комплексан и зависи од стања и динамике развоја и других сектора неопходно је наставити са активностима на плану обезбјеђивања квалитетне комуналне, путне, аеродромске и енергетске инфрастуктуре. Осим тога, посебну пажњу треба усмјерити на развој кадровских капацитета, јер угоститељски радници, поред квалитетног обављања својих основних радних обавеза, требају владати знањем страних језика уз поштовање правила бонтона. Изузетно је важно подизање нивоа еколошке свијести како са институционалног аспекта, тако и са аспекта свих нас као грађана Црне Горе, односно потреба за сталним предузимањем мјера и радњи на елиминисању отпада и очувању животне средине.

ПУТОВАЊА: Колико проблем сиве економије утиче на пословање, како је ублажити, и да ли се може процијенити изгубљена добит?

ВУКОВИЋ: Проблем сиве економије је изазов са којим се у јеку туристичке сезоне суочава локална, али и државна власт. Домен сиве економије најчешће се односи се на непријављивање смјештаја, неформално запошљавање, као и неиздавање фискалних рачуна. Међутим, заједничка карактеристика свих ових активности јесте ускраћивање државне касе, као и локалних буџета, средствима која би се наплатила по основу њиховог ефикасног извршавања, што заиста подстиче локалне самоуправе, али и надлежне државне органе на улагање максималних напора у рјешавању ових проблема. Конкретну процјену изгубљених новчаних средстава није могуће урадити.

Проблем непријављивања смјештајних капацитета нарочито је изражен у приватном смјештају, гдје се избјегава плаћање регистрационих такси, такси за издавање приватних соба, апартмана и лежајева. Појачаним инспекцијским надзором током цијеле године, пореске и комуналне службе на терену успијевају осигурати већу наплату прихода по овим основама.

Када су у питању угоститељски објекти, проблем неформалног запошљавања, односно такозваног ‘рада на црно’, понавља се из године у годину. Наиме, како су ови послови краткорочног карактера, послодавци често избјегавају плаћање пореских оптерећења на зараде, чиме се додатно угрожава ликвидност локалних самоуправа, поготово оних чији се буџетски примици значајно зависе од туризма.

Надлежне пореске инспекције имају додатних проблема и са наплатом прихода по основу неиздавања фискалних рачуна у угоститељским објектима. Међутим, учестале тржишне контроле, наплата заосталих пореских дуговања, као и предстојећа реформа пореске администрације у виду увођења програма електронске фискализације, значајно ће допринијети рјешавању ових проблема. Повећано изрицање новчаних казни, као и казни привремене обуставе рада, само су неке од мјера које се успјешно примјењују, а које додатно тјерају власнике ових објеката да легализују своје пословање, са крајњим циљем боље наплате пореских прихода.

У циљу јачања фискалне одговорности, државни је приоритет регулисање зоне неформалне економије, строжије спровођење фискалних правила, а све у циљу повећања буџетских примитака државе, као и пуњења буџета општина Црне Горе.

ПУТОВАЊА: Смањена стопа ПДВ од 7% за хотеле са 4 и 5 звјездица, незадовољни хотелијери који плаћају 21%, сматрају видом  дискриминације, а такође су и путничке агенције тражиле повластице… С друге стране ММФ тражи  усаглашавање ПДВ односно подизање на стопу 21%. –  Да ли је пореска политика у сектору туризма дефинисана по стандардима развијених земаља и директивом Савјета Европе, и колико је  стимулативна за привреднике?

ВУКОВИЋ: Од 2016. године је у примјени плаћање пореза по сниженој стопи од 7% на услуге припремања и услуживања хране, пића и напитака у хотелима са најмање четири звјездице у Сјеверном региону, односно са најмање пет звјездица у Средишњем и Приморском региону. Наведено законско рјешење имало је за циљ јачање конкурентности у туристичком сектору, остваривање директних економских бенефита кроз повећање промета у сектору туризма као и повећање прихода од ПДВ-а од туристичке дјелатности за наведене услуге. Повећање стандардне стопе на 21% је посљедица спровођења фискалне консолидације, при чему смо и са овом стопом и даље конкурентни. Док је нижа стопа остала на 7% и представља једну од најнижих, а поред наведеног, имамо значајно шири обухват производа и услуга који се опорезују нижом стопом у односу на регион. Црна Гора је и препозната као једна од најатрактивнијих земаља за инвестирање и развој бизниса, захваљујући, између осталог и, стимулативној пореској политици. Подсјетићу само да је стопа пореза на добит свега 9%, док је стопа пореза на доходак такође 9% за категорије зарада до нивоа просјечне зараде у држави.  Законска регулатива која се односи на сектор туризма дјелимично је усклађена са Директивом Савјета 2006/112 ЕЗ, а до потпуног усклађивања ће доћи како буде текао преговарачки процес.

ПУТОВАЊА: Сезоналност и масовни туризам су значајан сегмент туристичке дјелатности -  Како продужити сезону и диверзификовати туристичку понуду?

ВУКОВИЋ: На плану диверзификације и унапређења квалитета туристичког производа, реализује се Програм подстицајних мјера у области туризма, које су усмјерене на: развој иновативних туристичких производа који обогаћују туристичку понуду, подршку маркетинг активностима на емитивним тржиштима, организовање манифестација и подршку за развој МИЦЕ туризма. Циљ овог Програма је обогаћивање и унапређење квалитета туристичке понуде, како би се привукли туристи са нових емитивних тржишта, а у правцу генерисања већих прихода у туризму, продужења туристичке сезоне, повећања степена заузетости смјештајних капацитета, потрошње и запослености. Ефекат ових мјера је видљив у 2017. години кроз повећање броја туриста у априлу (34,4%) и новембру (35,2%), у односу на исте мјесеце претходне године, што указује на све дужи период трајања сезоне. С обзиром на све већи значај љетње сезоне у зимским туристичким центрима, врши се унапређење промоције активног туризма, заснованог на природи. С тим у вези, успостављена је сарадња са представницима најпознатије он-лине платформе за промоцију активног одмора www.оутдоорацтиве.цом (броји више од 1,5 милион посјета мјесечно и више од 260 хиљада регистрованих чланова), тако да је понуда Црне Горе већ  доступна на њиховој платформи.

ПУТОВАЊА: Приватизација, концесија, закуп, Приватно јавно партнерство, СДИ, броwнфиелд - греенфиелд инвестиције карактеристика су туристичког сектора ... Какво је ваше мишљење о инвестиционим захватима и најавама, али и противљењима?

ВУКОВИЋ: Приватизационе активности  у Црној Гори, одвијају се у циљу остваривања већег привредног раста, обезбјеђивања нових радних мјеста и запошљавања и  стварања бољих услова за раст животног стандарда становништва. У циљу подстицања заинтересованости ино инвеститора за улагања у нашу земљу, Влада Црне Горе континуирано спроводи активности на унапријеђењу пословног амбијента, првенствено кроз улагања у оне туристичке потенцијале који одражавају визију Црне Горе као сигурне и висококвалитетне туристичке дестинације. Стране директне инвестиције представљају један од најважнијих инструмената посредством којих се подстиче раст националне економије.  Од обнове независности Црне Горе нето прилив страних директних инвестиција износио је преко 6 млрд.€, док су се од  придружења Алијанси (прошле године) улагања страних инвеститора из држава чланица Алијансе у Црну Гору удвостручила.            
 
Највећи број пројеката у туризму се реализује путем греенфиелд инвестиција и  углавном се ради о изградњи хотелских капацитета. Како се Црна Гора позиционирала као сигурна и атрактивна туристичка дестинација, евидентно је присуство великог броја свјетски препознатљивих ино инвестотора. 
Планом приватизације за 2018, предвиђено је спровођење приватизације моделом јавно-приватног партнерства  великог броја актрактивних туристичких локалитета како на југу тако и на сјеверу земље, као и управљање   ексклузивним туристичким комплексима давањем истих у закуп.   Највећи дио до сада невалоризованих туристичких потенцијала управо ће моделом јавно-приватног партнертва добити своје мјесто у укупној туристичкој понуди Црне Горе.  Влада је  почетком августа понудила Нацрт концесионог акта за аеродроме на период од 25 до 30 година, сматрајући да ће црногорски аеродроми по концесионом моделу понуђени у дугорочан закуп, бити најбоље рјешење да се квалитетније валоризују потенцијали аеродрома и исти остану у државном власништву. Очекивања су да би на овај начин, сектор туризма добио додатну и значајну подршку.    
             
Јачањем јавно приватног партнерства, афирмише се економичнија, дјелотворнија и успешнија производња јавних производа или услуга у односу на традиционалан начин. У циљу стварања законских препоставки за развој ЈПП-а,  очекује се  усвајање Закона о јавно-приватном партнерству, којим ће се објединити сви облици јавно-приватног партнерства, укључујући и концесије, а Црна Гора ће бити прва од земаља кандидата и чланица која је регулативу у дијелу концесија ускладила са новом Директивом ЕУ из 2014. године. Поменути закон ће  системски омогућити  да се у будућности реализује већина крупнијих инфраструктурних и осталих пројеката за које постоји интересовање приватног сектора усклађено са  стратешким приоритетима  и визијом развоја Црне Горе.